Nova godina

Kraj godine je.Decembar.Praznična atmosfera u gradu i okolini.Ili možda bolje da kažem pokušaj prazniče atmosfere.Ništa sem datuma okrenutim na zidnim kalendarima i zaključanim ekranima mobilnih telefona ne govori o tome kako je uskoro kraj ove kratke godine.Šta se promenilo?Šta ne valja?Za početak ne valja to što nema snega, ljudi nisu uvijeni u šalove sa kapama na glavi.Nema zamagljenih stakala i na njima ispisanih imena i poruka.Nema onog prazničnog u ljudima što ustvari i označava praznike i tu čuvenu Novu godinu.Koliko će biti nova?Zapitaj se koliko će se razlikovati od stare.Zapitaj se i zabrini se kada shvatiš koliko se ništa neće promeniti.Ili nemoj da se zabrineš, možda si navikao.Zamisli samo koliko ti se ništa posebno nije dogodilo u ovoj godini ako toliko iščekuješ Novu.Da li si zatečen onim što shvataš?
Uvek godinu završim u senci osećaja da sam nešto zaboravila.Zaboravila nešto, nekog, nešto da uradim, nekog da zagrlim, nekog da poljubim, nekog da pozovem, možda nekog da volim, ili nekom da kažem da ga volim?Možda sam zaboravila i da nekog treba da mrzim ili zaboravim?
A koji osećaj tebe prati ovih poslednjih dana?Koga ili šta ćeš ti da zaboraviš u ovoj godini koja ti je iza leđa?Ili koga nećeš?Ili sve prosto ostavljaš voljno?Ili ti je neko nešto oteo?
Nova godina me je oduvek dosta asocirala na okretanje novog lista, neki to koriste kao sinonime.Nova godina, novi list, novi početak.A onda sam se zapitala zašto mi treba novi list.Da li sam ovaj sada toliko ispunila da prosto nema mesta na njemu više, ili sam bila toliko neuredna i nespretna pri ispisivanju ovog da bi nastavak pisanja po njemu samo pogoršao stvari?
Razmišljam šta sve piše u ovoj mojoj godini i nekako mi je sve nabacano pod tezama, kao da sam spontano odgovarala na ona 'novinarska' pitanja, 'Ko?', 'Šta?', 'Gde?', 'Kako?' , 'Zašto?'.Pored nekih imena stoje neki datumi.Za neka imena je zaheftana po neka slika.Neki delovi papira su pokvašeni nečim, po mirisu bih rekla pivom.U ćoškovima lista su rupice od gašenja cigareta.Neka imena su podebljana i napisana zelenom bojom.A neka plavom.A negde sam vidim ostavila prazan prostor, nedovršeno?Vidim čak i obrise gumice, nešto sam brisala, a opet vidim da je to bilo nešto bitno(neko bitan) čim nisam imala snage da samo precrtam.I u vrhu lista je sitnim slovima ispisana čuvena godišnja 'To do list', ali iskreno, taj deo preskačem, ne razočarava mi se.
Nisam sigurna koliko mi se okreće novi list.Plaši me mogućnost cepanja ovog.A ovaj će mi trebati kao puškice, neke lekcije nisam stigla da naučim još uvek, a na nekim ispitima ne bih smela da padnem.
Ispiši svoj stari list da bi mirne duše mogao da okreneš novi.

Hoće li budućnost imati junake?

Junaci.Ko su junaci?Kao maloj to su bili glavni likovi crtaća, glavni glumci filmova i serija i uvek su posedovali nešto posebno, neku osobinu, moć, veštinu, nešto ih je razlikovalo od drugih.Sada sam prerasla verovanja da ljudi mogu da lete, da postoji Supermen kao neko ko pomaže ljudima i spašava ih, sada su za mene junaci neki drugi ljudi.Ali kakvi to?

Pojmovi junak i heroj često je poistovećivani jer je istih toliko malo da prosto i nemamo potrebu da ih imenujemo drugačije, nažalost, neke druge titule su mnogo češće u našim govorima, svakodnevicama.Heroj je hrabar, moćan i uz sve to ide i velika doza čovečnosti, humanosti i želje za pomaganjem drugima.Ima toga i sada, ali sve je to u senci nekoga, nečega.Neke junake iz  prošlosti bi bilo sramota kada bi znali ko danas nosi njihove titule..Ljudi kao da su prestali da osećaju neke stvari, kao da su otupeli na neka osećanja, događaje.Saosećajnost je nestala, ili se barem dobro sakrila, ne vide je svi, ne pokazuju je svi, a opet se ljute kada je neko ne pokaže prema njima.Junaci su važili uvek za jake ličnosti, izrazitih osobina, uglavnom onih koje se koriste da bi se opisali najbolji ljudi, ili kada se priča o tome šta današnjici fali.Gde je sve to nestalo?Kako? Iako će uvek neki deo populacije biti protiv, ili poricati barem delom, junaci današnjeg vremena su oni koji nam svako jutro osvanjuju na naslovnim stranama dnevne štampe i tabloida.Koliko smo mi kao čovečanstvo svesni toga i svog tog 'propadanja' je nešto što ne možemo znati provereno, možda ćemo se zapitati o tome u jednom trenutku, ali u sledećem ćemo već u rukama držati otvorenu web stranicu najčitanijih novina i komentarisati sa okolinom kako je rijaliti šou prekoračio stopu gledanosti u odnosu na prošlu godinu.A glavni junak istog će uglavnom biti neko nikako ne zaslužuje da se pojavljuje u dnevnoj štampi pod atributom bitnosti, a kamoli da se o njemu/njoj piše toliko.Generalno, sve je izgubilo vrednost6 i sjaj koji je imalo ranije.Ko su ranije bili junaci?Možda ja sada u ovom okruženju i vremenu neću moći da shvatim ko je tada nosio taj atribut i zašto, ali zasigurno ću shvatiti da su postojale neke stvari, statovi, vrednosti koje danas ne postoje,  kojima se danas ne bave, i o kojima se ne priča.
A zašto se izgubio ideal junaka?Ili možda, zašto je pojam junaka samo nedostižni ideal? Naravno, naići ćete na članak o tome kako je neko dao donaciju nekoj ustanovi za nezbrinutu decu, bolesne ili slično, ali na to ćete naići negde pri kraju, uz ivicu, malim slovima pisano.I videće da toga i dalje ima, ali da li se to smatra idealom?Takvih je malo, takvi nemaju podršku, za takve se malo čuje.Malo je onih koji će dati deo sebe, svog vremena za humanitarne akcije, pomoć siromašnima, organizaciji.Svi misle da će to neko drugi, ili misle da to nije u trendu, o tome se prosto ne priča, ne čita, to se ne viđa..zašto bi trebalo pomagati drugima, ko još to radi?
Kada biste dobili zadatak da pišete o junacima, junacima vašeg doba, doba vaših roditelja i baba i deda, koliko njih biste mogli da samo uporedite, a kamoli poistovetite?
Ako sada imamo 'nedovoljno' onih koje nazivamo junacima, hoće li budućnost imati junake?
Glavni problem nije u tome što nismo svesni toga, jesmo(ali očigledno ne dovoljno), problem leži u tome što se povodom toga ne radi ama baš ništa.Zašto? Verujem u to da ljudi prosto ne znaju kako.

Hajde da utičemo na to.Hajde da promenimo to da je za ovo vreme junak starleta, političar ili neko sa estrade.Hajde da mi budemo  ti koji će biti junaci svojoj deci.Kao što su meni junaci moji roditelji jer su oni ti koji su me štitili, koji me štite i slobodno mogu da kažem da  će me i štiti od svih loših uticaja vremena u kom živimo.Hajde da mi pišemo knjige, slikamo slike i komponujemo pesme koje će prekinuti ili barem usporiti  propadanje i ne dozvoliti nestanak pojma junaka.Tako  će budućnost imati junake.