Nova godina

Kraj godine je.Decembar.Praznična atmosfera u gradu i okolini.Ili možda bolje da kažem pokušaj prazniče atmosfere.Ništa sem datuma okrenutim na zidnim kalendarima i zaključanim ekranima mobilnih telefona ne govori o tome kako je uskoro kraj ove kratke godine.Šta se promenilo?Šta ne valja?Za početak ne valja to što nema snega, ljudi nisu uvijeni u šalove sa kapama na glavi.Nema zamagljenih stakala i na njima ispisanih imena i poruka.Nema onog prazničnog u ljudima što ustvari i označava praznike i tu čuvenu Novu godinu.Koliko će biti nova?Zapitaj se koliko će se razlikovati od stare.Zapitaj se i zabrini se kada shvatiš koliko se ništa neće promeniti.Ili nemoj da se zabrineš, možda si navikao.Zamisli samo koliko ti se ništa posebno nije dogodilo u ovoj godini ako toliko iščekuješ Novu.Da li si zatečen onim što shvataš?
Uvek godinu završim u senci osećaja da sam nešto zaboravila.Zaboravila nešto, nekog, nešto da uradim, nekog da zagrlim, nekog da poljubim, nekog da pozovem, možda nekog da volim, ili nekom da kažem da ga volim?Možda sam zaboravila i da nekog treba da mrzim ili zaboravim?
A koji osećaj tebe prati ovih poslednjih dana?Koga ili šta ćeš ti da zaboraviš u ovoj godini koja ti je iza leđa?Ili koga nećeš?Ili sve prosto ostavljaš voljno?Ili ti je neko nešto oteo?
Nova godina me je oduvek dosta asocirala na okretanje novog lista, neki to koriste kao sinonime.Nova godina, novi list, novi početak.A onda sam se zapitala zašto mi treba novi list.Da li sam ovaj sada toliko ispunila da prosto nema mesta na njemu više, ili sam bila toliko neuredna i nespretna pri ispisivanju ovog da bi nastavak pisanja po njemu samo pogoršao stvari?
Razmišljam šta sve piše u ovoj mojoj godini i nekako mi je sve nabacano pod tezama, kao da sam spontano odgovarala na ona 'novinarska' pitanja, 'Ko?', 'Šta?', 'Gde?', 'Kako?' , 'Zašto?'.Pored nekih imena stoje neki datumi.Za neka imena je zaheftana po neka slika.Neki delovi papira su pokvašeni nečim, po mirisu bih rekla pivom.U ćoškovima lista su rupice od gašenja cigareta.Neka imena su podebljana i napisana zelenom bojom.A neka plavom.A negde sam vidim ostavila prazan prostor, nedovršeno?Vidim čak i obrise gumice, nešto sam brisala, a opet vidim da je to bilo nešto bitno(neko bitan) čim nisam imala snage da samo precrtam.I u vrhu lista je sitnim slovima ispisana čuvena godišnja 'To do list', ali iskreno, taj deo preskačem, ne razočarava mi se.
Nisam sigurna koliko mi se okreće novi list.Plaši me mogućnost cepanja ovog.A ovaj će mi trebati kao puškice, neke lekcije nisam stigla da naučim još uvek, a na nekim ispitima ne bih smela da padnem.
Ispiši svoj stari list da bi mirne duše mogao da okreneš novi.

Hoće li budućnost imati junake?

Junaci.Ko su junaci?Kao maloj to su bili glavni likovi crtaća, glavni glumci filmova i serija i uvek su posedovali nešto posebno, neku osobinu, moć, veštinu, nešto ih je razlikovalo od drugih.Sada sam prerasla verovanja da ljudi mogu da lete, da postoji Supermen kao neko ko pomaže ljudima i spašava ih, sada su za mene junaci neki drugi ljudi.Ali kakvi to?

Pojmovi junak i heroj često je poistovećivani jer je istih toliko malo da prosto i nemamo potrebu da ih imenujemo drugačije, nažalost, neke druge titule su mnogo češće u našim govorima, svakodnevicama.Heroj je hrabar, moćan i uz sve to ide i velika doza čovečnosti, humanosti i želje za pomaganjem drugima.Ima toga i sada, ali sve je to u senci nekoga, nečega.Neke junake iz  prošlosti bi bilo sramota kada bi znali ko danas nosi njihove titule..Ljudi kao da su prestali da osećaju neke stvari, kao da su otupeli na neka osećanja, događaje.Saosećajnost je nestala, ili se barem dobro sakrila, ne vide je svi, ne pokazuju je svi, a opet se ljute kada je neko ne pokaže prema njima.Junaci su važili uvek za jake ličnosti, izrazitih osobina, uglavnom onih koje se koriste da bi se opisali najbolji ljudi, ili kada se priča o tome šta današnjici fali.Gde je sve to nestalo?Kako? Iako će uvek neki deo populacije biti protiv, ili poricati barem delom, junaci današnjeg vremena su oni koji nam svako jutro osvanjuju na naslovnim stranama dnevne štampe i tabloida.Koliko smo mi kao čovečanstvo svesni toga i svog tog 'propadanja' je nešto što ne možemo znati provereno, možda ćemo se zapitati o tome u jednom trenutku, ali u sledećem ćemo već u rukama držati otvorenu web stranicu najčitanijih novina i komentarisati sa okolinom kako je rijaliti šou prekoračio stopu gledanosti u odnosu na prošlu godinu.A glavni junak istog će uglavnom biti neko nikako ne zaslužuje da se pojavljuje u dnevnoj štampi pod atributom bitnosti, a kamoli da se o njemu/njoj piše toliko.Generalno, sve je izgubilo vrednost6 i sjaj koji je imalo ranije.Ko su ranije bili junaci?Možda ja sada u ovom okruženju i vremenu neću moći da shvatim ko je tada nosio taj atribut i zašto, ali zasigurno ću shvatiti da su postojale neke stvari, statovi, vrednosti koje danas ne postoje,  kojima se danas ne bave, i o kojima se ne priča.
A zašto se izgubio ideal junaka?Ili možda, zašto je pojam junaka samo nedostižni ideal? Naravno, naići ćete na članak o tome kako je neko dao donaciju nekoj ustanovi za nezbrinutu decu, bolesne ili slično, ali na to ćete naići negde pri kraju, uz ivicu, malim slovima pisano.I videće da toga i dalje ima, ali da li se to smatra idealom?Takvih je malo, takvi nemaju podršku, za takve se malo čuje.Malo je onih koji će dati deo sebe, svog vremena za humanitarne akcije, pomoć siromašnima, organizaciji.Svi misle da će to neko drugi, ili misle da to nije u trendu, o tome se prosto ne priča, ne čita, to se ne viđa..zašto bi trebalo pomagati drugima, ko još to radi?
Kada biste dobili zadatak da pišete o junacima, junacima vašeg doba, doba vaših roditelja i baba i deda, koliko njih biste mogli da samo uporedite, a kamoli poistovetite?
Ako sada imamo 'nedovoljno' onih koje nazivamo junacima, hoće li budućnost imati junake?
Glavni problem nije u tome što nismo svesni toga, jesmo(ali očigledno ne dovoljno), problem leži u tome što se povodom toga ne radi ama baš ništa.Zašto? Verujem u to da ljudi prosto ne znaju kako.

Hajde da utičemo na to.Hajde da promenimo to da je za ovo vreme junak starleta, političar ili neko sa estrade.Hajde da mi budemo  ti koji će biti junaci svojoj deci.Kao što su meni junaci moji roditelji jer su oni ti koji su me štitili, koji me štite i slobodno mogu da kažem da  će me i štiti od svih loših uticaja vremena u kom živimo.Hajde da mi pišemo knjige, slikamo slike i komponujemo pesme koje će prekinuti ili barem usporiti  propadanje i ne dozvoliti nestanak pojma junaka.Tako  će budućnost imati junake.

izdaja

Izdaja.To je ono kada si spreman da nekome daš deo sebe, i onda on uzme to i baci u reku kao da je nešto najnebitnije.A onda tebi fali deo, nisi potpun, nema te, nisi ono što si bio.Kako posle izdaje da veruješ ljudima?Ma ljudima se i ne treba verovati, opečeš se jednom zasigurno.Samo zavisi koliko će velika opekotina biti, i kog stepena.E posle toga paziš, gradiš nevidljivi kavez u koji ulaziš sam, a ljudima daješ da priđu, ali da ne pipaju ogradu, to bi bila velika blizina.
Presušila sam, nemam suza više.A i koja je poenta plakati sada.To ništa promeniti, ti ćeš i dalje biti to što jesi, bićeš sa njom, a ja ću idalje verovati u neke stvari, neke ljude.
Jebi se.Hoću da pokisneš od svih mojih puštenih suza.Hoću da izgoriš u sebi.Ne možeš da prođeš nekažnjeno.Ne dam.Ali vratiće ti se.Pazi šta sam ti rekla.I pazi da se ona ne pomiri sa bivšim. :)

stani

Stani.
'Ajde prestani.
Sa čim?
Prestani sa tom igrom koja je zanimljiva samo tebi, u kojoj samo ti uživaš.Ili barem igraj fer plej, nauči me pravila.Nauči me kako da se pravim da osećanja ne postoje, pokaži mi dugme na koje si ih ugasio.Onda bismo mogli da se igramo, onda bi bilo pravedno.
A jedno pitanje..Čija poruka te više obraduje?Kojoj od nas prvo odgovoriš?Je l' imaš onaj osećaj u stomaku kada te ona zove, kada ona prođe pored tebe?
Prestani.Prestani zbog sebe.Lažeš sebe.Lažeš druge.Mene.Nju.Nije u redu, nije fer.Izgubiću u ovoj igri, a ne smem, uložila sam previše.

ringišpil

Konačno sam se našla sama sa sobom.Iako sam okružena desetinama ljudi imam osećaj da sam sama, i to mi u potpunosti odgovara.Konačno.
Hajde da porazmislim o svom životu malo.Šta čini moj život?Šta ispunjava moje dane?Je l' su moji dani ispunjeni uopšte?
Moj život je jedna debela ravna crta, ili bolje rečeno zatvorena kružna linija.Sve se vrti u krug, sve se ponavlja.I ne znam šta da mislim o svemu tome.Mislim čak i da mi ne smeta to, volim ringišpile izgleda.
Koliko puta mi se zavrti ringišpil u stomaku, deset puta više u glavi.Obuzima me mučnina, ne mogu tako više.Je l' se sećate kada smo bili deca pa nam ringišpil dosadi posle 3-4 kruga?E pa eto, slično tome.Samo što ja sa svog ringišpila ne mogu da siđem.

pitanja bez odgovora

Čekaj.
Hajde da zastanemo na trenutak.Hajde da prestanemo da buljimo u svetleće ekrane i da pogledamo u nečije oči, one govore više, više nego bedne iskucane poruke koje mogu samo na momenat da nam razvuku osmeh na lice.Pogledom u oči ćete se izgubiti, sa osmehom na licu.
Hajde.
A sada se zapitaj  o par stvari.
Ko si ti?
Je l' si ono što želiš da budeš?
Je l' si srećan?
Šta te čini srećnim ako jesi?
Šta te čini tužnim ako nisi?
Ko ti pripada?
Kome pripadaš?
Čiju poruku to čekaš?
Čiji poziv?
Ko čeka tvoju poruku?
Ko čeka tvoj poziv?
Je l' te čeka neko?
Koga ti čekaš?
Gde žuriš?
Ka čemu grabiš?
Koga smatraš najboljim prijateljem?
Zašto?
Kome si najbolji prijatelj?
Je l' ti teško da pronađeš odgovore na sve ovo?
Zašto jeste?
Ili nije?
Ovo je samo početak, ovo su samo delovi slagalice.
Nađi sve delove.
Složi sebe.
Nađi nekog ko će ti pomoći da se složiš.
Složi nekog.

mrak

Mrak.
Oduvek mi je bilo smešno kada neko kaže da se boji mraka, oduvek su mi ljudi koji se plaše mraka bili čudni.Pa čega se plašite?Baba Roge?Čudovišta ispod kreveta?
Ali onda su se desile neke stvari.Počela sam da shvatam.
Niko se ne plaši mraka kao mraka, ne plaši se činjenice da ništa ne vidi pred očima, ljudi se plaše činjenice da onda progledaju, ali na onaj drugi način.Kao da im se na nos spuste neke naočare koje sada omogućavaju da vidimo ono nešto od čega bežimo preko dana.
Kroz te crne naočare svi naši problemi su vidljivi, svega postajemo svesni, sve nas stigne.
Stigne nas to da volimo nekog.Da taj neko ne voli nas.Da taj neko voli nekog drugog.
Stigne nas da nekog više nema.Da je neko otišao, i da se neće vratiti.
Stigne nas činjenica da neke stvari nisu onakve kakve nam se čine.
Stigne nas da je sve drugačije.
A sve ovo shvatiš kada i ti sam počneš da se plašiš mraka..

marioneta

Ostavio si me bez reči.Bez misli.Niko do sada mi to nije uradio.Svaki pre tebe je imao neku ulogu, svaku sam shvatila, ali tebe i tvoju ne mogu.
Zbog tebe sam se našla na nekim rasksnicama života na kojima do sada nisam bila.Samo..samo je problem što ja stojim na rasksnici, ali ne vidim puteve kojima mogu da krenem.Oko mene je magla.Ta magla si ti.
U mene si uneo neki osećaj anksioznosti, tog nekog unutrašnjeg nemira i uselio si se u moju podsvest kao nijedan pre tebe.
Ne volim nedefinisanost, ne volim kada ne znam da opišem nešto.Ne volim jer me to nešto onda izjeda.Danima.Noćima.A ti si nešto što je nedefinisano.Imaš nešto što mi ne dozvoljava da se odlepim od tebe, a jedva da se znamo.
Mislim da ti predstavljaš ona uzvišenja na mojoj ravnoj liniji života, ti, tvoja poruka, pesma, postojanje.
Nekim čudom nemam potrebu da ti zahvalim za to što si ušao u moj život.Veruj mi, da postoji način da te iz njega izbacim i zaboravim te uradila bih to bez razmišljanja..
Ali jedno te molim, nemoj sve ovo da shvatiš lično jer nisi ti kriv, ti si samo marioneta kojom je moja sudbina odlučila da odigra neku od svojih uloga.