plač

Mnogo je bitno u životu se s vremena na vreme isplačeš kao dete. Mi ljudi smo kreteni koji se toga uzdržavaju, stide, koji to osuđuju i nazivaju odlikom nezrelosti. A zašto? Neko nam je tako rekao, to je neko nepisano pravilo da je plakanje za slabe, da jaki ne plaču itd. Pa nije tako.
Ako zaustavite pet osoba na ulici i pitate ih kada su poslednji put plakali, neće znati da vam odgovori troje sigurno, a od dvoje preostalih, jedno će reći da je to bilo zbog nekog od filmova (onih glupih romantičnih verovatno, ali 'ajde ne moramo o tome sada).
 Nažalost, na nekoj od društvenih mreža sam pre nekog vremena pročitala "Ne plače onaj ko je slab, nego onaj koji je predugo bio jak", možda ne tim rečima, ali to je poenta. Kažem nažalost jer sada mnogi citati, da l' anonimaca ili nekog velikog imena, iz bilo koje sfere života,  kružne društvenim mrežama preko slika, statusa i poruka i tako blede, koliko god kontradiktorno zvučalo. Ne može neko ko je bežao sa časova srpskog u srednjoj školi da citira Iva Andrića, prosto to ne ide tako.. Skrenuh sa teme. Plaču ljudi koji ne mogu više i uglavnom zaplaču prekasno, koliko god to glupo zvučalo. Neke stvari dođu i nema nazad, a dođu kada sve što može da bude dato i biva, i onda plakanje ne pomaže. Nema dalje. Ljudi misle da je poraz zaplakati. Nije. To nije kraj ili bilo šta što ljude plaši toliko. Kada je nešto teško, može da postane za nijansu lakše kada se oplače. Patetično zvuči prilično, ali jeste tako. Na krajevima se plače, tada se svi sete da plaču. I onda se ne prestaje. Ljudi, plačite kada vam je teško. Plačite kada mislite da ne možete više (mislite, jer uvek može još). Plačite kada izgubite nešto, nekog, sebe. Neke stvari se neće vratiti, većina stvari i ljudi se neće vratiti, da se ne lažemo, ali plač i tuga je veliki korak i veliki deo pobede, ono što nazivamo ozdravljenjem, oporavkom.
A još gora stvar koju su ljudi zaboravili. Može da se plače i od sreće. Od sreće, uslovno rečeno. Ali od svih pozitivinih osećanja. Iznenađenje, ljubav, sreća. Kad ste poslednji put zaplakali zbog nečega od navedenog? Pa da, ne sećate se. A što to? Pogledajte oko sebe, i shvatite koga i šta imate sve pored sebe. Nasmejali ste se? Ako jeste..nemojte da se rasplačete, ne ide to na silu, ali ustanite i uradite nešto za ljude oko sebe, nešto lepo, da se 'rasplaču od sreće' i onda ćete se osećati veliko. A ako se niste nasmejali.. i onda ustanite i uradite nešto za sebe, nešto lepo što će predstavljati korak ka situaciji navedenog pre ove. Nije nemoguće.
Nikako mi nije bila namera da napišem tekst koji liči na tekst nekog life coach-a (dužno poštovanje gospodi, samo to nije bilo ono što sam htela), samo sam htela da 'na papir' stavim neke stvari kao podsetnik sebi, a i drugima. Nadam se da sam promenila tok bar neke od vaših misli trenutno.
Idite i pričajte sa ljudima. Ne naređujem, niti smatram da sam nešto puno pametna i da morate da me poslušate, samo prijateljski savet. Pričajte sa nekim. O svemu što vam kroz glavu prolazi. Teško je, znam, i nije sve za tuđe uši, znam i to. Ali probajte, nemate šta da izgubite. Iznenadićete se, svojom reakcijom, reakcijom druge osobe i svojim olakšanjem posle plaka..ovaj razgovora.

Pijete kafu? :)

Šta je mnogima od nas prva pomisao kada ustanemo ujutru?Zašto prvo odemo u kuhinju da uključimo riglu, pa tek onda u kupatilo da se umijemo?Kafa, tako je!
Taj najčešće topli kofeinski napitak je ono što nas ujutru diže iz mrtvih, u toku dana drži budnim, a uveče sprečava da zaspimo.Zapitajte se koliko dugo već pijete kafu, a koliko toga znate o svojoj omiljenoj jutarnjoj navici. :)

Verovatno nema potrebe da pričamo o načini pripreme kafe, to je jedno od onih stvari koje bismo znali da uradimo i ukoliko bi nas probuditi u pola noći, ali koliko znamo o samoj kafi?
Biljka kafa je zimzelena biljka sa lišćem raspoređenim u tročlane pršljenove, belim cvetovima i bobicama sličnim plodu trešnje.Postoji oko 40 vrsta same biljke, ali kafa koju pijemo se pravi od samo tri.Potiče iz Afrike, ali svako ko iole nešto zna o kafi će reći da je najpoznatija iz Etiopije(Coffea arabica), a ne Turske, šta neki pomišljaju zbog naziva koji se kod nas ustalio-turska kafa.Seme kafe u sebi sadrži: kofein(100-150mg), mast, šećere, hlorogenske kiseline, trigonelin, proteine i minerale.

Kao i sve u životu, ispijanje kafe u kulturi i navikama ljudi današnjice ima svoju istorijsku pozadinu.
Priča se da je davno jedan etiopski pastir primetio da su njegove koze živahnije nego inače.Posvetivši malo pažnje tome uvideo je da koze jedu neke crvene bobice, odlučio je da ih proba i sam, okusivši bobice okusio je i sam osećaj živahhnosti.

Kada bi sve bilo samo lepo ne bi bilo istinito, ne živimo u bajkama, zar ne? E pa tako i kafa ima puno dobrih, ali i poneku lošu stranu.Ubrzo potom ispijanja šoljice ovog napitka dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, ubrzava rad srca, izaziva nesanicu i osećaj toplote, ali su svi ovi simptomi relativni i njihovo izražavanje zavisi od osobe do osobe.Izračunato je da je najveća bezopasna količina kafe 9 šoljica dnevno.Veće količine kafe uzrokuju uzbuđenost, psihički nemir i preskakanje i lupanje srca.Ubistvena doza je oko 100 šoljica u toku dana, ali nemojmo da proveravamo :)

Koju kafu pijete?
U svetu, a i kod nas, se najčešće piju:
-espreso, mnogi kažu ''suština kafe'', nastala u Italiji
-filter kafa
-crna kafa, ''turska'' ili ''domaća''
-instant kafa, granule koje se prelivaju toplom ili hladnom vodom.

Statistika pokazuje da se u svetu dnevno popije 1.5 milijardi šoljica kafe.
'Kafemanija' je Evropom, pa i našim prostorima počela u 17. veku kada je iz tada Carigrada stigla u tadašnju Mletačku republiku.U sam Carigrad je stigla 1555. godine, a na blisi i srednji istok krajem 15. veka.

Informisajući se o svom omiljenom napitku sam naišla na mnoge podatke koji su mi bili zanimljivi, pa verujem da biste svi voleli da saznate tako nešto.
Kada se pojavila u Evropi kafa je izazvala veliku opsednutost pa je od strane nekih katoličkih sveštenika bila proglašena satanističkim napitkom, ali ova osuda nije bila dugog veka jer je tadašnji papa Kliment VIII 'krstio' kafu posle prve šoljice jer ni on nije ostao ravnodušan. :)
Najskuplja i najređa kafa se i dobija na najneverovatniji način, sorta Kopi Luwak.Pravi se na ostrvima Java i Sumatra na kojima žive cibetke, cibetke su vrsta torbara koja se hrani zrnima kafe i zatim 'prozvodi' zrna od kojih se pravi ovaj luksuzni crni napitak.Kada zrno kafe prođe kroz njihov digestivni trakt dobija specifični ukus zbog enzima u želucu ove životinje, polusvarena zrna se skupljaju, obrađuju i serviraju kao najskuplja kafa jake arome.

Nadam se da ovih par vaših minuta izdvojenih za čitanje ovog članka ne smatrate protraćenim i da ste saznali nešto novo.A sada telefon u ruke i pozovite najboljeg prijatelja na trač partiju na omiljenom mestu uz omiljeni napitak. :)

Nova godina

Kraj godine je.Decembar.Praznična atmosfera u gradu i okolini.Ili možda bolje da kažem pokušaj prazniče atmosfere.Ništa sem datuma okrenutim na zidnim kalendarima i zaključanim ekranima mobilnih telefona ne govori o tome kako je uskoro kraj ove kratke godine.Šta se promenilo?Šta ne valja?Za početak ne valja to što nema snega, ljudi nisu uvijeni u šalove sa kapama na glavi.Nema zamagljenih stakala i na njima ispisanih imena i poruka.Nema onog prazničnog u ljudima što ustvari i označava praznike i tu čuvenu Novu godinu.Koliko će biti nova?Zapitaj se koliko će se razlikovati od stare.Zapitaj se i zabrini se kada shvatiš koliko se ništa neće promeniti.Ili nemoj da se zabrineš, možda si navikao.Zamisli samo koliko ti se ništa posebno nije dogodilo u ovoj godini ako toliko iščekuješ Novu.Da li si zatečen onim što shvataš?
Uvek godinu završim u senci osećaja da sam nešto zaboravila.Zaboravila nešto, nekog, nešto da uradim, nekog da zagrlim, nekog da poljubim, nekog da pozovem, možda nekog da volim, ili nekom da kažem da ga volim?Možda sam zaboravila i da nekog treba da mrzim ili zaboravim?
A koji osećaj tebe prati ovih poslednjih dana?Koga ili šta ćeš ti da zaboraviš u ovoj godini koja ti je iza leđa?Ili koga nećeš?Ili sve prosto ostavljaš voljno?Ili ti je neko nešto oteo?
Nova godina me je oduvek dosta asocirala na okretanje novog lista, neki to koriste kao sinonime.Nova godina, novi list, novi početak.A onda sam se zapitala zašto mi treba novi list.Da li sam ovaj sada toliko ispunila da prosto nema mesta na njemu više, ili sam bila toliko neuredna i nespretna pri ispisivanju ovog da bi nastavak pisanja po njemu samo pogoršao stvari?
Razmišljam šta sve piše u ovoj mojoj godini i nekako mi je sve nabacano pod tezama, kao da sam spontano odgovarala na ona 'novinarska' pitanja, 'Ko?', 'Šta?', 'Gde?', 'Kako?' , 'Zašto?'.Pored nekih imena stoje neki datumi.Za neka imena je zaheftana po neka slika.Neki delovi papira su pokvašeni nečim, po mirisu bih rekla pivom.U ćoškovima lista su rupice od gašenja cigareta.Neka imena su podebljana i napisana zelenom bojom.A neka plavom.A negde sam vidim ostavila prazan prostor, nedovršeno?Vidim čak i obrise gumice, nešto sam brisala, a opet vidim da je to bilo nešto bitno(neko bitan) čim nisam imala snage da samo precrtam.I u vrhu lista je sitnim slovima ispisana čuvena godišnja 'To do list', ali iskreno, taj deo preskačem, ne razočarava mi se.
Nisam sigurna koliko mi se okreće novi list.Plaši me mogućnost cepanja ovog.A ovaj će mi trebati kao puškice, neke lekcije nisam stigla da naučim još uvek, a na nekim ispitima ne bih smela da padnem.
Ispiši svoj stari list da bi mirne duše mogao da okreneš novi.

Hoće li budućnost imati junake?

Junaci.Ko su junaci?Kao maloj to su bili glavni likovi crtaća, glavni glumci filmova i serija i uvek su posedovali nešto posebno, neku osobinu, moć, veštinu, nešto ih je razlikovalo od drugih.Sada sam prerasla verovanja da ljudi mogu da lete, da postoji Supermen kao neko ko pomaže ljudima i spašava ih, sada su za mene junaci neki drugi ljudi.Ali kakvi to?

Pojmovi junak i heroj često je poistovećivani jer je istih toliko malo da prosto i nemamo potrebu da ih imenujemo drugačije, nažalost, neke druge titule su mnogo češće u našim govorima, svakodnevicama.Heroj je hrabar, moćan i uz sve to ide i velika doza čovečnosti, humanosti i želje za pomaganjem drugima.Ima toga i sada, ali sve je to u senci nekoga, nečega.Neke junake iz  prošlosti bi bilo sramota kada bi znali ko danas nosi njihove titule..Ljudi kao da su prestali da osećaju neke stvari, kao da su otupeli na neka osećanja, događaje.Saosećajnost je nestala, ili se barem dobro sakrila, ne vide je svi, ne pokazuju je svi, a opet se ljute kada je neko ne pokaže prema njima.Junaci su važili uvek za jake ličnosti, izrazitih osobina, uglavnom onih koje se koriste da bi se opisali najbolji ljudi, ili kada se priča o tome šta današnjici fali.Gde je sve to nestalo?Kako? Iako će uvek neki deo populacije biti protiv, ili poricati barem delom, junaci današnjeg vremena su oni koji nam svako jutro osvanjuju na naslovnim stranama dnevne štampe i tabloida.Koliko smo mi kao čovečanstvo svesni toga i svog tog 'propadanja' je nešto što ne možemo znati provereno, možda ćemo se zapitati o tome u jednom trenutku, ali u sledećem ćemo već u rukama držati otvorenu web stranicu najčitanijih novina i komentarisati sa okolinom kako je rijaliti šou prekoračio stopu gledanosti u odnosu na prošlu godinu.A glavni junak istog će uglavnom biti neko nikako ne zaslužuje da se pojavljuje u dnevnoj štampi pod atributom bitnosti, a kamoli da se o njemu/njoj piše toliko.Generalno, sve je izgubilo vrednost6 i sjaj koji je imalo ranije.Ko su ranije bili junaci?Možda ja sada u ovom okruženju i vremenu neću moći da shvatim ko je tada nosio taj atribut i zašto, ali zasigurno ću shvatiti da su postojale neke stvari, statovi, vrednosti koje danas ne postoje,  kojima se danas ne bave, i o kojima se ne priča.
A zašto se izgubio ideal junaka?Ili možda, zašto je pojam junaka samo nedostižni ideal? Naravno, naići ćete na članak o tome kako je neko dao donaciju nekoj ustanovi za nezbrinutu decu, bolesne ili slično, ali na to ćete naići negde pri kraju, uz ivicu, malim slovima pisano.I videće da toga i dalje ima, ali da li se to smatra idealom?Takvih je malo, takvi nemaju podršku, za takve se malo čuje.Malo je onih koji će dati deo sebe, svog vremena za humanitarne akcije, pomoć siromašnima, organizaciji.Svi misle da će to neko drugi, ili misle da to nije u trendu, o tome se prosto ne priča, ne čita, to se ne viđa..zašto bi trebalo pomagati drugima, ko još to radi?
Kada biste dobili zadatak da pišete o junacima, junacima vašeg doba, doba vaših roditelja i baba i deda, koliko njih biste mogli da samo uporedite, a kamoli poistovetite?
Ako sada imamo 'nedovoljno' onih koje nazivamo junacima, hoće li budućnost imati junake?
Glavni problem nije u tome što nismo svesni toga, jesmo(ali očigledno ne dovoljno), problem leži u tome što se povodom toga ne radi ama baš ništa.Zašto? Verujem u to da ljudi prosto ne znaju kako.

Hajde da utičemo na to.Hajde da promenimo to da je za ovo vreme junak starleta, političar ili neko sa estrade.Hajde da mi budemo  ti koji će biti junaci svojoj deci.Kao što su meni junaci moji roditelji jer su oni ti koji su me štitili, koji me štite i slobodno mogu da kažem da  će me i štiti od svih loših uticaja vremena u kom živimo.Hajde da mi pišemo knjige, slikamo slike i komponujemo pesme koje će prekinuti ili barem usporiti  propadanje i ne dozvoliti nestanak pojma junaka.Tako  će budućnost imati junake.

izdaja

Izdaja.To je ono kada si spreman da nekome daš deo sebe, i onda on uzme to i baci u reku kao da je nešto najnebitnije.A onda tebi fali deo, nisi potpun, nema te, nisi ono što si bio.Kako posle izdaje da veruješ ljudima?Ma ljudima se i ne treba verovati, opečeš se jednom zasigurno.Samo zavisi koliko će velika opekotina biti, i kog stepena.E posle toga paziš, gradiš nevidljivi kavez u koji ulaziš sam, a ljudima daješ da priđu, ali da ne pipaju ogradu, to bi bila velika blizina.
Presušila sam, nemam suza više.A i koja je poenta plakati sada.To ništa promeniti, ti ćeš i dalje biti to što jesi, bićeš sa njom, a ja ću idalje verovati u neke stvari, neke ljude.
Jebi se.Hoću da pokisneš od svih mojih puštenih suza.Hoću da izgoriš u sebi.Ne možeš da prođeš nekažnjeno.Ne dam.Ali vratiće ti se.Pazi šta sam ti rekla.I pazi da se ona ne pomiri sa bivšim. :)